Овом дијелу обиљежавања сјећања на страдале на Козари присуствовали су представници институција Републике Српске и Србије, локалних заједница које гравитирају планини Козари, Трећег пјешадијског Република Српска пука, СУБНОР-а Републике Српске и Србије, организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и политичких партија.
Потом је услиједило полагање вијенаца на меморијални зид спомен комплекса на Мраковици гдје су уписана имена 9.921 погинулог борца у борбама на овом подручју у току Другог свјетског рата. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, представници влада Српске и Србије, Народне скупштине Републике Српске, Српске у институцијама БиХ, 3. пјешадијског /Република Српска/ пука, општина и градова Поткозарја, организација проистеклих из Другог свјетског рата и Одбрамбено-отаџбинског рата, те политичких партија и појединаца. Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да вјерује у јединство Српске и Србије, државно и народно, те да је дошло вријеме да Србија и Српска успоставе јединствену политику одбране српских националних и државних интереса.
"Спренми смо због тога јачања територијалног интегритета Србије да свој територијални интегритет жртвујемо и задржимо у оквиру БиХ, све дотле док нам се гарантују дејтонска права, а онда, када то више не буде, онда бисмо морали да водимо политику уједињења", рекао је Додик на Мраковици у обраћању званицама обиљежавања 81 године од Битке на Козари.
Он је навео да ће прогласити важећим законе који су добили подршку двотрећинске већине у Народној скупштини, а онда, вјероватно, кренути у процедуре пред судом, донијети одлуке о неприхватању надлежности Суда БиХ, Тужилаштва БиХ и Сипе на простору Републике Српске.
"У том тренутку ојачаћемо нашу ентитетску линију, шта год то значило. Ми не очекујемо да ће међународни фактор овдје покушавати нешто да направи оружаним путем, али и ако покуша ми се томе нећемо супротстављати, овај народ је то научио", додао је Додик.
Он је најавио да ће у јесен, кад све буде видљиво, затражити ново повјерење за политику коју ће тада предложити.
"Она подразумијева борбу за статус. Ако сада поклекнемо, нестаћемо за десет година на овим просторима. Ако сада истрајемо, опстаћемо на овим просторима. /.../ Ја морам да браним овај народ, спреман на жртву, спреман на жртву и ићи ћу до краја. Ићи ћу до краја јер немам другог избора", поручио је Додик.
Он је појаснио да крај подразумијева или одузимање имовине или опстанак Републике Српске, али можда без Милорада Додика као предсједника.
"Ја сам за ову другу опцију", додао је.
Он је поновио увјерење да ће Српска једног дана бити независна и да он не жели ни да се јуначи ни да било кога без покрића наводи на било шта.
"Они /Шмит и међународна заједница/ праве оквир да би нас, прије свега мене, довели у сарајевске казамате да ми тамо суде. /.../ Ми ћемо нашту борбу водити тако што ћемо остати обједињени. /.../ Идемо даље својим путем. Имате сјајну Жељку Цвијановић, имате одличну Владу имате феноменалне двотрећинске посланике и не обраћајте се на ове друге, издајнике", поручио је Додик.
Он је изразио увјерење да ће иза њега доћи екипа младих, острашћених патриота који ће наставити ову борбу.
"Ја нисам наиван да вјерујем да ћу је баш ја завршити", закључио је Додик.
Он је истакао да није спреман да изда, а да јесте семан да "за народ тамничи".
"Није наш карактер бунтовнички. Нисмо ми отишли у Америку да рушимо њихова права, него су они дошли овамо", додао је.
Он је рекао да годинама долази на Козару да поручи истину и да је слобода увијек била водиља, а да је планина Козара постала свјетионик и звоник одакле се шире и свјетлост и звона на све српске стране и данас, када борба још траје.
"Голорук народ је сматрао да је часније да изгине за слободу, него да буде у логорима. Ми славимо чињеницу да смо преживјели. Тешко је говорити о побједи, кад нестане пола народа, али узмимо да је то што се окупљмао доказ да они нису побиједили и нису успјели у намјери да нестанемо са ових простора. Преживјели смо јер смо се борили", истакао је Додик.
Он је упозорио да овај народ неће заборатити наређења кад су кренулу на Козару 1942. да је посебан циљ да се побију мушкарци од 14 до 50 година, а да су то дјеца.
"Непријатељ је знао ако у новорођеном Србину не униште порив за слободом, никад неће завладати овим простором. /.../ Сва активност потомака њихових предака је да се Србија и Српска ни у чему не обједине, али им је тешко да спријече да обиљежимо неша страдања, па их нема нигдје, ни јуче у Братунцу, ни данас на Козари, али им срамота не да да њихова нога крочи данас овдје", додао је Додик.
Он је подсјетио на то да је српски народ направио велике историјек грешке у Првом свјетском рату кад је изгубио 36 посто мушког, а 50 посто укупног становништва.
"Али заједнички живот су изгледа хтјели само Срби. Комунистичка идеја братства и јединства је антисрпска и довела је до буђења националне свијести код других. У Другом свјетском рату Срби су изгубили пола популације, а опет смо хтјели да градимо заједно живот. Многи Срби су на то насјели. То је значило топљење нашег идентитета, а други су се хомогенизовали", навео је Додик.
Скупу су се обратили и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије Миле Карановић и предсједник СУБНОР-а Републике Српске Слободан Шобић.
Обиљежавање годишњице Битке на Козари заједнички организују одбори за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије.