"Није тачно, како су поједини медије спекулисали, да је у Републици Српској смањена млијечност. Не, имаћемо повећану производњу млијека", рекао је Минић новинарима у Трнопољу гдје је посјетио фарме говеда у власништву Драгана Балтића и Јусуфа Арифагића.
Он је рекао да се разговара о премирању по музном и другим модалитетима како би средства овог Министарства била што ефективнија, те да мљекари користе и друге подстицаје и капиталне инвестиције или се баве и ратарством гдје такође користе подстицаје.
"Желимо да имамо информацију са терена из прве руке да дамо подршку, конкретно, кад је у питању сектор мљекарства гдје је у посљедњих десет година уложено на стотине милиона и немамо право нити желимо на било какав начин да зауставимо развој мљекарства, али и оне који раде искључиво за себе, за чланове породичног домаћинства желимо да задржимо", поручио је Минић.
Он је поновио да је нових шест до седам хиљада корисника подстицаја у систему у Републици Српској, смањени лимити и за товна говеда и за крмаче и за површине, никада више није набављено механизације.
"Сигурно да ћемо и ово на некакав начин превазићи и не ради се ту о много мљекара који могу повећати производњу у милионима литара, а то је битно за Републику Српску, то је битно и за чињеницу да више од 40-50 милиона литара тог млијека извозимо", додао је Минић.
Јусуф Арифагић на фарми тренутно има између 600 и 700 грла норвешких говеда.
"Производимо у овом моменту неких милион и по литара млијека. Некад смо имало далеко већу производњу. Увођење лимита у јануару 2019. је буквално зауставило повећање производње млијека, а фарма је капацитирана на 5,5 до 6 милиона литара млијека. Међутим, ја сам са производњом о 2,9 милиона литара у децембру 2018. схватио да ћу производити више од милион литара млијека без фенинга премије", рекао је Арифагић.
Он је предложио министру степенасти модел подстицаја за производњу млијека.
"Ако не можемо дати више од 25 фенинга за два милиона литара, онда за производње од три милиона литара можда можемо дати 20 фенинга, за четврти милион 15 фенинга, за пети десет и мислим да би то заиста било изузетно стимулативно и да би многе моје колеге овдје у Републици Српској заиста почели да подижу своју производњу", додао је Арифагић.
Драган Балтић тренутно има 180 говеда, од тога 79 музних крава, а дневни просјек производње је 2.000 литара млијека.
"Ми сад имамо премију од 25 фенинга за млијеко и имамо подстицај по говеду, штоје први пут ове године уведено, али без премије за млијеко не може функционисати мљекарство. Подстицај по грлу је добродошао, али он не смије укинути никако подстицај за млијеко из разлога што би то укинуло производњу млијека", поручио је Балтић.
Градоначелник Приједора Слободан Јавор рекао је да град настоји да издвоји знатна средства за пољопривредни развој и да фармери осјете да имају конкретну помоћ од града, да је у питању ставка од 1,3 милиона марака и да ће она у буџету за 2024. годину износити бар 1,5 милиона КМ.
"Усагласили смо с мљекарима правилник да два фенинга премије иде за више од 150.000 литара, од 50 до 150.000 литара три фенинга и четири фенинга за до 50.000 литара", подсјетио је Јавор.
Он је додао да постоји коректна сарадња,да су људи задовољни јер они траже да се уваже, да их неко саслуша, да их обиђе.
" Једноставно морам да похвалим и данашње домаћине И остале млијекаре који имају одличну комуникацију са градом и уважавају све наше напоре и у наредном периоду ћемо настојати да помогнемо колико можемо", поручио је Јавор.
Минић и Јавор претходно су посјетили фабрику кекса "Мира" у Приједору.
Министар Минић изјавио је да је фабрика кекса "Мира" у Приједору озбиљан гигант у Републици Српској, имајући у виду број радника, капацитет и проценат извоза. Он је навео да се међу капиталним инвестицијама овог министарства кроз подршку технолошкој опреми нашло 200.000 КМ за ову кексару и да је то износ двоструко већи него до сада.
Он је истакао да "Мира" има све могуће сертификате за извоз и да има европски односно свјетски ниво производње.
"Један од закључака који сматрам да је веома битан у смислу улазних параметара и енергената које користи `Мира`, видјели смо да ту има марганин, јаја, пшенично брашно, да видимо да објединамо путем и Привредне коморе наше пољопривредне произвођаче да задовољимо одређени квалитет који је потребан за ову кондиторску производњу", додао је Минић.
Директорица "Мире" Марина Ступар захвалила се Министарству на вриједних 200.000 КМ за инвестицију у процесу производње.
"Имамо тренутно 380 радника. Прошле године промет је био око 37 милиона марака. Производња је била око 7.400 тона. Ове године планирамо да буде бар толико, ако не и више. Инвестиције су у `Мири` нешто што је континуирано и свакодневно. Сигурно је више од 20 милиона марака инвестиција у посљедњих десетак, дванест година било, јер смо доста урадили на аутоматизацији у процесу производња. Извоз нам је око 80 одсто", навела је Ступарева.