На изложби је представљено четрдесетак текстилних предмета- марамице, јастучнице, пешкири, јелеци, антерије, либаде и ћурдије, израђени од платна , чохе и сукна, украшених везом и златовезом, који припадају традиционалној култури Херцеговине са краја XИX и почетка XX вијека, а чувају се као музејски експонати у Етнографској збирци овог музеја.
"У Херцеговини су биле доминанте двије народне ношње- хумска, која је била сведеног кроја и није се украшавала и брдска која се украшавала и везом и златовезом и то су жене носиле у специјалном приликама као што су славе у црквама и манастирима , за свадбе и крштења", истакла је Ђузеловићева.
Она је додала да се међу изложеним експонатима налази и дио свакодневне ношње- сукнена ћурдија и која се , такође, украшавала и да су неки предмети настали у кућној радионости , а дио су израђивале терзије.
" Циљ нам је био да представимо жене везиље, то су жене које су равноправно радиле са мушкарцима ван куће, а навече су узимале ручне радове. Оне тада нису знале да читају и пишу, али су биле јако образоване и ми који истражујемо традиционалну културу видимо ту симболику, сваки тај симбол има посебно значење, знале су да направе структуру самог мотива, изражени су и флорални елементим, а ту је и јабука" изјавила је Ђузеловићева.
Марија Радаковић, музејски савјетник, етнолог Музеја Козаре изјавила је новинарима да је ово други пут да је остварена сарадња за Музејом Херцеговине у Требињу.
" Изложба заслужује нашу пуну пажњу. Представљен је тај танани рад који не може баш свако да ради, то је умјетност која избија и знања које сви ми носимо, свако за понешто", рекла је Радаковићева којој је ово била и опроштајна изложба пред одлазак у пензију.
Изложба ће у Музеју Козаре бити отворена до 8.марта.