Предсједник приједорског СУБНОР-а Вељко Родић навео је да су то били углавном српски цивили и понеки изван српског народа који су били осумњичени да су помагали народноослободилачки покрет.

"Порука с данашњег скупа је да више нигдје у свијету, а посебно на балканским и српским просторима не буде логора као што је био овај. Без обзира на то што ту није било физичке ликвидације, није било стријељања, услови су били тежи него да је било стријељања. Није било воде, није било тоалета, није било исхране, људи су спавали под ведрим небом, умирали од тифуса, умирали од заразне болести", рекао је Родић новинарима.

Начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту града Приједора Ранко Колар рекао је да ово једно од мјеста страдања српског народа, прије свега цивила, жена, дјеце и немоћних стараца у току и послије козарске офанзиве.

"Не желимо никоме да се понови ово што се десило нама и данас желимо да пошаљемо поруку мира, поруку толеранције, да и ми Срби имамо право да живимо у нашој Републике Српској, нормално, са оним осталим народима који желе да живе заједно са нама", нагласио је Колар.

Логор је био активан од јула 1942. до краја априла 1943. године.