Став грађанина-Воћари и поред пуно посла нашли времена спашавати град

По неком незваничном договору с друштвених мрежа, свако вече у 20 сати са тераса, у вријеме полицијског сата, аплаудирамо храбрим и невјероватним медицинским радницима који носе најтежи терет у вријеме пандемије корона вируса.

Међутим, синоћ су ме дланови забољели од аплаудирања воћарима (да, добро сте прочитали - воћарима), који су након напорног дана у воћњацима, у овом тешком времену личних и заједничких борби, својим тракторима са прскалицама, дезинфиковали центар мог родног града Приједора. По неком незваничном договору с друштвених мрежа, свако вече у 20 сати са тераса, у вријеме полицијског сата, аплаудирамо храбрим и невјероватним медицинским радницима који носе најтежи терет у вријеме пандемије корона вируса. Међутим, синоћ су ме дланови забољели од аплаудирања воћарима (да, добро сте прочитали - воћарима), који су након напорног дана у воћњацима, у овом тешком времену личних и заједничких борби, својим тракторима са прскалицама, дезинфиковали центар мог родног града Приједора.

Када дођу тешка времена, ослањаш се на најближе и обично буде тачно да се у мукама препознају хероји. Има оних који су изборним гласовима изабрани да се на њих ослањати морамо и у добра, али и оваква, тешка времена. Не бих да будем престога, али то им је дужност, као што и ми имамо наше обавезе. Међутим, оно што ме као човјека дотакло су људи којима то није дужност, али су се у овим изазовним временима нашли тамо гдје треба.
Прије неко вече су главном приједорском улицом, али и сусједним, прошли трактори с прскалицама. Дезинфиковали су шеталиште, којим дневно, када нема пандемије, прође на хиљаде људи. Третирали су и околне саобраћајнице. Бучне машине у пуном погону нису чест призор у центру града, осим ако није ванредна ситуација, што и јесте.
Дезинфиковали град до дубоко у ноћ
Знам да приједорским воћарима, од како хара корона, ово није први пут да се пењу на тракторе, како би били дио акције за опште добро. Већину познајем. Неки од њих раде па послије посла журе у воћњаке, на њиве и тракторе да би све стигли, а неки прехрањују породице искључиво бавећи се пољопривредом. И знам да су ових дана, због сјетве, орезивања воћа и других радова на имањима, "пали с ногу" од умора. Међутим, без обзира на све, чекали су полицијски сат, ставили маске и осталу заштитну опрему, обули каљаве чизме јер се нису стигли ни презути и поново сјели на тракторе, овај пут да буду корисни за све нас. И возили су и чистили Приједор до дубоко у ноћ. Ко зна када су легли, а зором већина устаје.
И знам да је ванредно стање и да према правилима, вјероватно и морају то да раде, ако им је наложено. Међутим, многи су трактори мирно спавали. Знам и да је, на жалост, многим приједорским воћарима мраз у априлу обрао овогодишњи род и уништио већ сада, сав труд. И знам да многи, потресени, збрајају огромну материјалну штету.
И зато, када ово прође, треба се сјетити да на њихову адресу подстицаји морају стићи. И да и воћарски произвођачи, као и здравствени радници, заслужују велики аплауз. Они су воћари с великим В. Њихово црно испод нокта вриједи стотине дуката. Због свих наведених разлога, немој много да размишљаш када купујеш, већ купи домаће. То је најмање што можеш да учиниш за вриједне руке пуне жуљева из свог комшилука. Заслужили су и више од тога.

агроклуб.ба

Назад