Кумови првог звона су били Марко Павић из Приједора и Винко Вујасин из Бања Луке са породицама који су крајем 2018.године били кумови темеља овог здања.
Кумови другог звона су Сретко Никић са породицом из Приједора, кумови трећег звона парохија Омарска и Ламовита те четвртог звона Симо Шврака са породицом из Приједора.
Кумови темеља манастирске капеле су Зоран Лемић са породицом из Бања Луке,а манастирског конака Миленко Ђаковић са породицом из Приједора.
Како је објављено на фесјбук страници манастира , због новонастале епидемиолошке ситуације није било могуће позвати вјернике на ову велику свечаност.
" Морали смо то учинити у оваквим околностима, због немогућности настављања даљих радова на изградњи манастира. Звона смо морала подићи на звонике да би могли наставити са даљом градњом", наведено је на овој страници манастира Милошевац,
Протонамјесник Драган Хрваћанин раније је потврдио да се радови на овом здању изводе веома квалитетно , у византијском стилу, да се ради о трослојном зиду, гдје је са вањске стране употријебљен камен пливит који је уједно и фасада, да је унутра цигла, а између њих је арматура и бетон.
" Ово све говори да се ради о јако квалитетној грађевини димензија 28 са 18 метара,а упоредо смо почели и изградњу конака који има основне ствари које треба да има један манастир, а то је једна мања капелица, монашке собе или келије и пратеће објекат", рекао је Хрваћанин.
Овај манастир ће сигурно обогатити и туристичку понуду града, а временом обогатити и сазнање о његовом богатом историјату.
"Тај византијски стил и градња може се слободно поредити са периодом Немањића, ако није и квалитетнија јер је ријеч о квалитетнијим материјалима. Све ће то бити добро и очекујемо да брзо заживи јер се планира изградња паркова, клупа и ладара,а планирамо и да један од три извора воде спустимо овдје. Радови се изводе квалитетно, али је то и захтјевно", истакао је Хрваћанин додајући да ће то бити нешто јединствено и можда највећи објекат у епархији бањалучкој.
Овај манастир се у литератури први пут помиње у Шематизму Православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1884, 1885 и 1886, у којем се наводи "да је код Приједора био један православни манастир,а сада је једна равница, обрасла шумом која се назива Калуђерско поље".Слично се наводи и у Првом шематизму православне српске митрополије Бањалучко-бихаћке за 1901.год. Међутим, овај манастир се може довести у везу са два натписа са именима проигумана Аксентија Милошевца, из 1690.г, и Тимотија, јеромонаха Милошевца, из 1722.године гдје се уз њихова имена наводи епитет Милошевица, што се може довести у везу да су ова два монаха заиста била из манастира Милошевца код Приједора, који је страдао, као и остали манастири на овом подручју, током аустријско-турског рата 1683-1699.године.
На мјесту некадашњег манастира данас је гробље, тако да се нови манастир гради у непосредној близини те локације,а од камена порушеног манастира Милошевац 1890.године је изграђена Црква Рођења Пресвете Богородице на Пашинцу.
Идеју владике да се обнови односно поново изгради овај православни вјерски објекат подржао је вјерујући народ овог краја јер је почетак градње манастира велика радост у времену када је најпотребнија духовна снага.