ГРАДСКЕ КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈАУ част Светом Сави, првом српском архиепископу, учитељу и просвјетитељу, традиционално се 26. јануара у Приједору одржава Светосавска академија. Светосавске духовне и свјетовне свечаности у Приједору, са прекидима, организују се од 1891. године. На овој манифестацији, којој присуствују представници политичког, привредног и јавног живота Града Приједора, додјељује се „Светосавска повеља“ најбољим просвјетним радницима. Бесједници који наступају у уводном дијелу Програма Академије, који се састоји од богатог сценско-музичког рецитала, представници су академске, вјерске заједнице и истакнути књижевници. У оквиру светосавских свечаности 2018. године, обновљена је традиција одржавања Светосавског бала, у организацији Кола српских сестара.
МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ХОРОВА „ЗЛАТНА ВИЛА“
Традиција од преко стотину тридесет година хорског пјевања у Приједору, установљена у Српском православном црквено пјевачком друштву „Вила“ основаном давне 1885., а потом настављена у СКУД-у „Др Младен Стојановић“, обновљена је 2001. године, одржавањем „Хорског натпјевавања“, првих приједорских хорских свечаности. Убрзо је ова манифестација ревијалног карактера прерасла у Међународни фестивал такмичарског карактера „Златна вила“, са намјером, да младим људима, врати и приближи вриједности српске духовне и свјетовне музичке традиције и љепоту хорског пјевања. Фестивал „Златна вила“ је постао препознатљив фестивал у Републици Српској, Босни и Херцеговини и региону, по учешћу веома квалитетних хорова, водећих диригената и педагога у области хорске музике, мотивисањем младих да пјевају у хоровима и преношењу најбољих искустава у земљи и на међународном плану. Посебну тежину овом Фестивалу дају строге пропозиције и прецизно одређени правилници о раду жирија и наградама, а сам жири је од самог почетка Фестивала састављен од највећих ауторитета на пољу хорске музике и музичке умјетности. До сада је, на Фестивалу „Златна вила“, учествовало преко стотину врхунских хорова из Пољске, Чешке, Бугарске, Русије, Румуније, Украјине, Италије, Грчке, Словеније, Хрватске, Србије,Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине.
МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШТА "ЗЛАТНА ВИЛА"
Град Приједор и Позориште Приједор су након 13 година паузе омогућили поновно одржавање позоришног фестивала у нашем граду. Међународни фестивал позоришта "Златна вила" одржаваће се бијенално, сваке непарне године.
Фестивал је такмичарског карактера, а обезбијеђене су и новчане награде за поједине категорије.
РЕВИЈА ДЈЕЧИЈЕГ ХОРСКОГ ПЈЕВАЊА „МАЛА ВИЛА“
Ревију дјечијег хорског пјевања „Мала Вила“ одржава се у склопу међународног фестивала "Златна вила".
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ДАНА ГРАДА
Дан Града Приједора, 16.мај, обиљежава се пригодним свечаностима којима се чува сјећање на антифашистичку борбу и велико страдање народа Поткозарја у борби против фашизма - највећег зла 20. вијека. Круна свега је свечана Академија на којој учествују представници јавног живота Града, највиши званичници Владе Републике Српске, делегације из градова побратима Бовца, Новог Места, Манисе, Панчева, Кикинде, Трента и Крагујевца. Поводом Дана Града, на Академији се заслужним појединцима и организацијама додјељују признања Града, Плакета Града као највише признање и Повеља почасног грађанина.
ФЕСТИВАЛ ЦРТЕЖА И МУЗИКЕ
Фестивал цртежа и музике, постао је култна и препознатљива манифестација међу ликовним и музичким умјетницима далеко од Града Приједора, у „Галерији 96“, у мају сваке године, окупља студенте Академије умјетности у Бањој Луци, Академије ликовних умјетности у Требињу, Факултета примењених уметности из Београда и Православног богословског факултета у Добоју и Фочи, као и њихове професоре, који Приједору остављају, сад већ богату збирку умјетничких радова, као што су скулптуре, иконе, мозаици, цртежи... У завршници Фестивала, посјетиоци уживају у наступима врхунских џез, блуз и рокенрол музичара и млађе и средње генерације из Србије и Босне и Херцеговине.
ПРИЈЕДОРСКО ЉЕТО
Занимљив спој културе и туризма у љетним мјесецима представља манифестација Приједорско културно љето које се одржава од 2008. године. Од почетка јуна до краја августа, приједорски тргови и улице оживе захваљујући бројним и различитим догађајима, којих буде четрдесетак у просјеку. Приједорчани, али и сви они који у том периоду бораве у Граду, имају прилику да присуствују разним изложбама, концертима, вечерима фолклора, ревијама филмова, позоришним представама, гастро вечерима, маскенбалима. У програму Културног љета учествују све јавне установе културе, најмлађи из вртића „Радост“, културно-умјетничка друштва и многа удружења и појединци.
ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ“
Приједор се с правом сматра градом сликара јер је из овог града потекло преко стотину ликовних умјетника, од којих је половина академски образована и међународно афирмисана. Прву ликовну изложбу у историји босанскохерцеговачког сликарства организовали су 1907. године Приједорчани, први академски образовани сликари, Тодор Швракић и Перо Поповић, заједно са Бранком Радуловићем из Мостара. Три године касније Тодор Швракић је другу изложбу приредио у свом родном Приједору. Стога је покретање Ликовне колоније, на трагу овакве традиције, био њен логичан наставак. У част академику Сретену Стојановићу, академском вајару, цртачу, акварелисти, педагогу, теоретичару и јавном раднику из Приједора, од 2005. године окупљају се истакнути домаћи и међународни ликовни умјетници и педагози, који у угодном окружењу питоме Козаре, дијеле радост умјетничког изражавања и стварања у различитим техникама. Циљ Колоније на Козари је његовање и очување ове богате ликовне традиције, стваралаштва и образовања младих генерација. Захваљујући вриједним ствараоцима, Град Приједор је богатији за значајну збирку умјетничких радова, која је све већа из године у годину.
МЕЂУНАРОДНО БИЈЕНАЛЕ РАДОВА НА ПАПИРУ
Музеј Козаре организује Међународно бијенале радова на папиру од 2016. године. Пропозиције бијенала дозвољавају слободан избор тема и техника искључиво на папиру. Међународни жири састављен од истакнутих ликовних стваралаца и критичара врши избор најбољих радова, који се излажу у Музеју Козаре и „Галерији 96“ у Приједору. На Првом бијеналу радова на папиру пријавило се 166 аутора из 23 државе са свих континената, осим Африке. Жири је одабрао 129 радова од 88 аутора из 21 земље, а послије Бијенала, архива Музеја је остала богатија за 120 радова. Ово бијенале је једино међународно бијенале у Републици Српској и једино те врсте у Босни и Херцеговини.
Изложба изабраних радова одржава се од средине августа до средине септембра.
КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ НА КОЗАРИ
Град Приједор је посебно поносан на више од четири и по деценије сусрета књижевника, омладине и житеља поткозарских општина и градова. Прије него су сусрети писаца на херојској Козари утемељени као општејугословенска књижевна и културна манифестација, идеја о дружењу, упознавању и чувању сјећања на величанствену козарску епопеју потекла је од групе младих књижевника почетника, којима су се од 1973. придружили већ афирмисани књижевни ствараоци из свих република СФРЈ. Сваке године у септембру, Великом поетском часу родољубља и историје на Мраковици, присуствују пар хиљада људи из Поткозарја, али и шире, у јединственом природном амбијенту. Од 1978. године уведена је Награда „Скендер Куленовић“ чији је први добитник Бранко Ћопић. Давши свој особени печат, Сусрете су походила најеминентнија имена књижевности некадашње заједничке домовине, као што су добитници „Скендера Куленовића“ Васко Попа, Михаило Лалић, Блаже Конески, Данило Киш, Ранко Маринковић, Дервиш Сушић, Душан Костић, Јара Рибникар, Љубомир Симовић и многи други. „Књижевни вијенац“, награду која се додјељује од 2002. године за животно дјело, добили су Стеван Раичковић, Светозар Кољевић, Матија Бећковић, Драган Колунџија, Љубивоје Ршумовић и Милован Данојлић. Књижевни сусрети на Козари су и након распада Југославије, задржали високо мјесто на мапи вриједности књижевног стваралаштва и културне историје овог краја, што је од 2018. године у виду едиција „Овјенчани“ и „Трагови“ коначно и документовано и сачувано од заборава. Књижевни сусрети на Козари традиционално се одржавају у трећој недјељи септембра.
СВЈЕТСКИ ДАН ХОРСКОГ ПЈЕВАЊА "ЦИЈЕЛИ СВИЈЕТ-ЈЕДАН ХОР"
Након традиционалног Међународног фестивала хорова "Златна Вила", те ревије дјечијег хорског пјевања "Мала Вила", под окриљем Међународне федерације хорске музике (ИФЦМ) Приједор се прикључио манифестацији под називом Свјетски дана хорског пјевања, и тако постао дио велике свјетске хорске породице. Свјетски дан хорског пјевања, међународни је дан који се обиљежава сваке године, друге недјеље у децембру. Тога дана, хорови цијелог свијета славе хорску пјесму. Хиљаде хорова са десетинама хиљада пјевача изводе композиције промовишући љубав према хорској музици и преносећи је на публику.