Историја Града

ПРИЈЕДОР НЕКАД

Иако је Приједор један од најмлађих градова у Босни и Херцеговини, археолошка истраживања подручја у којем се он налази потврдила су да је насељавање почело још прије готово 5.000 година. У предримско и римско доба у овим крајевима живи племе Мезеја које ће заједно са моћним Римским царством нестати са свјетске позорнице у 5. вијеку. Током сљедећих 12 вијекова овим подручјем ће господарити различити господари, Хрвати, Мађари, Аустријанци, а од 16. вијека Турци. Само име Приједора, као паланке, појавиће се тек 1696. године за вријеме турско-аустријског рата, у латински писаном тексту заповједника јединица хрватског генерелата, извјесног грофа Баћанија. Рушењем ове паланке требало је да прође готово 50 година да би се Приједор опет појавио у попису насељених мјеста. Паралелно са изградњом мале турске утврде на вјештачки створеној ади, развија се и хришћански дио у непосредној близини, чијим ће се спајањем, од друге половине 18. вијека, град све брже развијати. Већ 1835. у Приједору постоји српска основна школа, а град 1885. добија Српско црквено пјевачко друштво „Вила“. Бржи развој града условиће и пролазак жељезничке пруге кроз Приједор, 1873. године, која је, спајајући Бања Луку са Добрљином била прва жељезничка пруга у историји БиХ. Други датум, значајан за развој града је 1882. година када је готово читав град изгорио у великом пожару. Доношење првог урбанистичког плана 1901. године Аустрија изграђује град у духу савремених средњоевропских градова. У самом граду, већ на почетку 20. вијека постоји штампарија, градска читаоница, Комунална школа, соколско друштво, први тениски, фудбалски и рукометни клубови. Град постаје трговачки и занатски центар овог дијела Крајине. У Другом свјетском рату град и читаво подручје Козаре изгубило је више од 45.000 становника, међу којима и 18.000 дјеце. Послије 2. Свјетског рата град се убрзано развија, а окосница привредног развоја је Фабрика целулозе и Рудник жељезне руде Љубија.

Археолог:Миленко Радивојац
Фото:архива