"Да би се сачувала успомена на ту трагедију, на чојство и јунаштво у одбрани нејачи, овдје се окупљамо сваке године да одамо почаст страдалима са жељом да се то никад не заборави и да се не забораве сви који су изгубили живот на овој легендарној планини", поручио је Павловић у обраћању на обиљежавању 79. годишњице Битке на Козари.
Он је нагласио да Козара живи у садашњим генерацијама које уче и знају да је битка почела 10. јуна 1942. године и да је трајала 27 дана, да је Битка на Козари симбол страдања и отпора слободарског српског народа у борби против нациста и усташа, у којој је убијено око 40.000 цивила, а 68.000 их је протјерано и интернирано у логоре.
"Зато одавде данас шаљемо поруку да Козара живи, да је у нама и око нас, да је Козара наша туга и вјечно живо сјећање на страдање, али и наш понос и наша снага да увијек и изнова и када падамо на кољена, имамо снаге да се уздигнемо и кренемо напријед. Лекција је то коју наша Козара држи овдје сваке године на овај дан, да се не заборави, да се памти и да се поноси", додао је Павловић.
Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да је потпуно увјерен и да сви треба да буду увјерени у то да ће Србија и Република Срспка једног дана бити једно.
"Оно што је предсједник /Александар/ Вучић урадио и трансформисао Србију, историјско је дјело појединца са сарадницима који су учинили све да Србију, којој је било намијењено да буде на дну, у понору, дигну, развију и стабилизују тако да је данас Србија најмоћнија овдје у региону и гарнат је мира за који се залаже заједно са нама из Републике Српске", рекао је Додик на Мраковици гдје је обиљежено 79 година од Битке на Козари.
Он је нагласио да су Србија и Република Срспка природно један простор и једна држава једног народа гдје могу да живе и други и другачији веома слободно и да се једнако развијају.
"У државно-правном смислу, биће једна држава, јер је то држава која окупља и покрива један народ. То што велики кажу нема промјене граница, десиће се историјски моменат у којем ће то требати да се учини и биће једноставно, само морамо да будемо стрпљиви и да чекамо то. Наша опција никад није сукоб и рат, али морам да кажем да се варају они који мисле да ми не можемо да се бранимо", поручио је Додик.
Он је оцијенио да су велике силе кроз историју српски народ покушавале не само да покоре, него и да униште, те да се та нит може пратити и кроз новију политичку историју, да су устанци дизани само тамо гдје су живјели Срби и да су и Срби могли бити мање горди и проћи са мање посљедица.
"Али онда ми не бисмо били Срби него бисмо били исти као ови крај нас који, кад год се појави неко од странаца, у било којем облику, као и сада нови високи представник, шире руке и приглре их као оне који им нешто доносе, приклањајући се њиховој политици која је увијек усмјерена опет према страдању Срба", нагласио је Додик.
Он је поновио да је и због тога БиХ експеримент који не може да живи, која не даје никакве бенефите српском народу, која "жели доминацију Муслимана, а да се покоре Хрвати, који су знатно девастирани политичком позицијом, и Срби, а поготово Република Српска".
"Нема идеје коју могу да нам понуде да бисмо ми трансформацију Републике Српске учинили према томе да се она изгуби. Не смијемо поклекнути никаквим обећањима типа Европска унија. Ми хоћемо, наравно, у ЕУ, али хоћемо да се видимо да улазимо тамо, а не да нестанемо да бисмо били ЕУ. Таква ЕУ нам на трбеа, а не треба нам ни НАТО", истакао је Додик.
Он је позвао српски народ да раскине с властитом наивношћу будући да је, како је навео, увијек дијелио са другима своје побједе, па чак и слободе које је доносио другима.
"Ја имам намјеру да упорно, ратничком и козарачком храброшћу, браним слободу овог народа увијек и од свакога, и од оних међу нама који мисле да је због малих профита донро склонити заставу Републике Српске да не би увриједили некога", додао је Додик.


Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је данас да се окупљањем на Козари показује да Република Српска заједно за Србијом дијелила и имала заједничку прошлост, као што има и садашњост и да ће имати будућност.
"Све оно што се дешавало у прошлости симбол је нашег заједништва, али и наш пут и показатељ куда да се крећемо у будућем периоду. Ја сам поносна на оно што показујемо у Републици Српској, разумјевши и колика су страдања била и на Козари и на многим другим стратиштима", рекла је Цвијановићева у обраћању званицама на Мраковици гдје је данас обиљежено 79 година од Битке на Козари.
Она је подсјетила на то да је Козара увијек била и симбол снаге и страдања и полагања живота, слика везана за смрт, збјегове, старце, жене, дјецу који су тешко страдали, а посебно дјецу коју су одводили у логоре и убијали и све оне страхоте које је народ морао да преживи.
"То је залог који ми морамо носити са собом у будућности, а оно што данас радимо јесте да јачамо Републику Српску и њене институције, знајући да без институција и без Републике Српске овдје нема ни мира, ни слободе, ни слободног живота, а коначно ни свега онога што желимо да урадимо за сва наша покољења која ће доћи иза нас. Сигурна сам да смо лекције из прошлости научили и савладали, али сам исто тако сигурна да има и оних који нису баш сасвим сигурни у оно што треба да се ради и чини у будућности", поручила је Цвијановићева.
Она је нагласила да нема простора и мјеста за било какву наивност, да историја треба да учи како се понашати у будућности и да треба окупљати се око свега онога што су заједнички циљеви, стратешки циљеви, најважнији циљеви, национални циљеви и приоритети Српске.
"Свјесна сам што и у тешким временима, као и у добрим, можемо да се наслонимо на Србију. Срећна сам што се наше јединство и заједништво посебно показало претходних година на сваком терену и на сваком плану и да можемо да будемо подршка једни другима", додала је Цвијановићева.

Она је навела да је Козара мјесто бола и исказиавња поштовање према свима који су страдали, али истовремено и мјесто као и многа друга мјеста на којима се показује шта се жели направимти од Републике Српске и колико је важа окупљеност око тих циљева и заједништво.

"Данас је Република Српска стабилна. Она је настала на ономе што су тековине наше славне прошлости. Желимо да од Републике направимо мјесто које је отворено за живот, за слободу, у којој можемо да остварујемо све оно што су наши национални циљеви и оно што су наши породични, приватни, лични, професионални и сви други циљеви сваког нашег грађанина који треба да живи и да живи у слободи", поручила је Цвијановићева.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Србије Миодраг Капор изјавио је данас да је велика жртва и заслуга предака што српски народ данас живи у слободи, а тим прије већа обавеза потомака да не дозволе да се величина њихове жртве и побједе забораве.
"Живимо у вријеме када, поред вируса ковида и других болести, све више влада и вирус ревизионизма и искривљавања историје којим се жели од агресора и нападача направити жртва, а жртве приказати као кривце. Мормао показати свима да су Србија и Срби увјиек били на правој страни, бранећи своју слободу и никада не угрожавајући друге", рекао је Капор у обраћању званицама на Мраковици гдје је данас обиљежено 79 година од Битке на Козари.
Он је нагласио да се показало да је сјећање на Други свјетски рат било препрека многим злочинима деведесетих година, да се нису поновиле јаме и масовни прогони, али су многим животима исцртане границе и слобода.
"Данас Србија и Република Српска ступају храбро напријед, високо уздигнута чела, а главу спуштамо само на бројним стратиштима гдје су нам злочинци покушали затрти име, вјеру и живот", поручио је Капор.

Потпредсједник СУБНОР-а Драго Тодић навео је да су партизанске јединице са више од 95 одсто биле попуњене српским борцима.

"Од 75.000 људи страдалих на Козари било је 14.000 дјеце до 14 година. Зар то није геноцид? То је примјер геноцида на Козари из Другог свјетског рата, а сада нам неки причају да је српски народ овакав или онакав. Нисмо дозволили у Одбрамбено-отаџбинском рату да ниједан непријатељски војник дође овдје на Козару", истакао је Тодић.
Програму су претходили парастос код спомен крста и полагање вијенаца и цвијећа на меморијални зид споменика на Мраковици на који су уклесана имена 33.398 убијених бораца и цивила.

У Меморијалном музеју Мраковица отворена је изложба "Концентрациони логор Јасеновац 1941 - 1945" и приказан филм "Дара из Јасеновца". Изложба је реализована у организацији Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина", аутори су Тања Тулековић и Дејан Мотл, а у музеју на Мраковици гостоваће до 3. октобра.

Обиљежавање годишњице Битке на Козари заједнички организују одбори за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије.