Адамовићева је новинарима изјавила да је прво издање ове публикације објављено 2018.године, а да је ово друго издање опширније за педесетак страница те да је у раду на њој користила још неке доступне фондове и изворе.
" Намјера ове публикације била је да се кроз приказ власти НДХ и њених злочина у граду Приједору 1941/42. године укаже на дио тог највећег српског страдања. Тематски се бави истим стварима као и у првом издању уз нове чињенице које дају још потпунију слику о дешавањима у Приједору 1941.и 1942.године", казала је Адамовићева.
Она је додала да се књига бави тематски и хронолошки различитим дешавањима: периодом успостављања НДХ, страдањем српског становништва у Илинданском покољу 1941 на више локација и мјеста , Козарској офанзиви 1942, постојањем сабирног логора на Циглани и завршава покољем у Великом Паланчишту и Горњем Јеловцу у октобру 1942.године
Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић је новинарима изјавио да је као и у њеним претходним публикацијама и овдје очигледан њен рад и посвећеност истраживачком раду.
" У овој публукацији она доноси још чињеница у вези са страдањем српског цивилног становиштва на подручју Приједора током 1941/42.године и зато спада у драгоцјене примјерке стручне литературе која има као суштину и сврху проучавање страдања цивила у Другом свјетском рату", рекао је Радоњић.
Он је додао да је у раду на издавању ове публикације значајна подршка републичког Секретаријата за вјере , Архива Републике Српске , Министарства просвјете и културе Републике Српске и града Приједора.
На вечерашњој промоцији учествовали су и рецензенти књиге, историчари Жељко Вујадиновић и Драган Давидовић.
"Ово је једно капитално дјело јер је геноцид над српским народом 1941-45.године неспоран у многим елементима и начину извршења тог геноцида и ауторка публикације се прихватила једног великог подухвата да у једној локалној средини у односу на цијелу НДХ покаже на који начин се све тај геноцид извршавао од покоља, логорисања становништва, убиства дјеце , економског уништавања као и уништавања српске православне цркве, дакле у темељу је требао да нестане цијели један народ", рекао је Давидовић.
Он је додао да је ауторка радила на многим изворима, на сјећањима и користила досадашњу литературу и направила једно, према историчарима, врло озбиљно и писмено и истраживачки изврсно дјело које треба да буде примјер историчарима како да обрађују овакве теме на локалном нивоу.
" Козара заслужује једно комплетно истраживање које би потврдило ове елементе геноцида који је извршен у том периоду", рекао је Давидовић.
Градоначелник Приједора Далибор Павловић оцијенио је да је и овај период, као и цијели Други свјетски рат обиљежило велико страдање српског народа на територији града.
" Драго ми је да се ауторка одважила да се фокусира на наш град и та страдања и мислим да је ово веома значајно дјело, јер велики број грађана Приједора, посебно оних млађих генерација, не зна шта се то дешавало и које су то локације гдје су се дешавали тако тешки злочини и страдање српског народа", нагласио је Павловић.
Он је додао да сва та дешавања не смијемо заборавити и да их морамо памтити, а сва ова мјеста страдања морамо посјећивати и чувати сјећања на све страдале.