О овом злочину из другог свјетског рата свједочи деведесетједногодишњи Раде Радивојац који је све то преживио са само 11 година. "Из далека смо чули јауке, они су држали цивиле. Ту има једна ријека, у њој није било воде. Није оружје уопште пуцало. Они су их вилама, сјекирама тукли, сасјекли. Ми смо једно вријеме гледали и морали смо утећи да нас не би ухватили." Након три дана они су поново дошли на исто мјесто гдје су нашли пуно сјекира, вила, крампова и другог, бачених у корито преко земље којом су прекривени многобројни лешеви непрепознатљивих лица, свједочи Раде.
У цркви Свете мученице Марине одржана је литургија у знак сјећања, а потом и парастос испред споменика усташким жртвама. "Нека незванична цифра је да је овде пострадало 487 људи, а на званичном списку стоји око 200 имена. Но, поуздано из свједочења очевидаца или сазнања од других свједока знамо да је пострадало 487 људи." истакао је јереј цркве у Трнопољу. У само три дана, од 31. јула до 2. августа 1941. године, у приједорској регији је страдало укупно око 1.500 људи."

Вијенац жртвама положила је делегација Града Приједора. Том приликом Градоначелник Далобор Павловић је истакао да су убијени страдали само због тога што су Срби. "Овде данас обиљежавамо овај догађај како не бисмо заборавили на жртву коју су они поднијели, а која је дата из разлога што су се одупрли и нису жељели да буду под утицајем НДХ и Њемачке." Павловић је нагласио да сјећање на њих несмије нестати како се овакав злочин никад не би поновио.