Обиљежена 30.годишњица формирања приједорских ратних јединица

Светом литургијом и парастосом у цркви Рођења Пресвете Богородице на Пашинцу, те полагањем вијенаца на споменик "За крст часни" и у спомен соби у касарни "Жарко Згоњанин" у Приједору, обиљежена је данас 30. годишњица оснивања двију ратних бригада - Пете козарске ,43. моторизоване и јединице Министарства унутрашњих послова.

Градоначелник Приједора Далибор Павловић рекао је да су приједорске бригаде имале више од 17.000 бораца и да су прешле пут дужи од 12.000 километара "бранећи наш град и нашу Републику Српску, без иједне мрље у својој витешкој борби".
"То нам довољно говори о каквим се људима, борцима и јунацима ради. Данас обиљежавамо њихов дан, јер то је најмање што можемо учинити за борце који су изгубили животе стварајући и бранећи Републику Српску. На нама је да чувамо сјећање на погинуле борце и да се вјечно захваљујемо њима, њиховим породицама и преживјелим борцима који су створили Републику Српску и бранили град Приједор", рекао је Павловић.
Предсједник Борачке организације града Приједора Зоран Предојевић изјавио је да је ратни пут ових јединица био посут трњем, од Западне Славоније и до одбране свога града 30. октобра 1995. године, те да је живот изгубило 575 бораца.
"Биле су то мултиетничке јединице, а нисмо били агресори, нисмо били они који нападају Приједор не знам одакле, него смо бранили свој град и одбранили као и 30. маја 1992. године. Ово је наш град и ово је наш датум који ћемо дуго година обиљежавати", рекао је Предојевић.
Он је истакао да је порука данашњег дана - десило се, не поновило се.
"Свако онај ко жели рат, нека се њему деси, а нас нека пусти. Ја омладини желим да се у овом граду осјећа добро, а политици поручујем да се обезбиједи лагоднији живот, да се нађу радна мјеста и да нам омладина остане на овим просторима", поручио је Предојевић.
Остоја Барашин био је начелник штаба, а потом и командант Пете козарске бригаде која је постојала у бившој ЈНА као резервни састав, његујући у то вријеме традицију Пете козарске партизанске бригаде, а која је у Одбрамбено-отаџбинском рату морала постати и ратна, уз неопходно додатно попуњавање људством и техником, прешавши ратни пут од Западне Славоније 1991. до санског ратишта 1995. године.
"На том дугом ратном путу извршили смо све задатке, прије свега у настанку, а онда и у одбрани Републике Српске. Оставили смо огроман траг. Морамо бити поносни на ратни пут Пете козарске и ово што данас овдје радимо је да не заборавимо дуги и тешки ратни пут, да се присјетимо због чега се ратовало и да чувамо те тековине које смо стекли у рату", поручио је Барашин.
Борислав Бојић био је командант више ратних јединица различитих нивоа.
"Мени је била част, а и понос, што сам имао прилику да командујем, потпуно сам сигуран, најбољом јединицом тога ранга у Војсци Републике Српске и могу да кажем да јединице у којима сам ја био и борци с којима сам ја ратовао су заиста показали да ни на једном фронту нисмо изгубили ниједну битку и да смо ратовали у складу са Женевском конвенцијом јер смо њу носили у својим породицама", навео је Бојић.
Он је нагласио да се клања жртвама и погинулим борцима који су страдали у рату.
"Приједорске јединице су показале да су широм Републике Српске стајале у одбрану српског народа, посебан допринос дале у одбрани града, оцртале границе западног дијела Републике Српске и показале да могу зауставити продор више војски када је дошло до пада Републике Српске Крајине - ХВ-а, ХВО-а и Армије БиХ, које су биле подржане НАТО пактом", додао је Бојић.

Назад