Генерални секретар Привредне коморе Републике Српске Драгана Кокот изјавила је да се пројекат реализује под окриљем њемачког програма ДевелоП који подразумијева партнерство јавних и приватних актера, гдје је Привредна комора један од партнера заједно са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и компанијом "Телегруп" уз подршку њемачке развојне агенције ГИЗ и Националне алијансе за локални економски развој НАЛЕД.

"Пројекат се проводи у четири јединице локалне самоуправе у Републици Српској - Србац, Брод, Требиње и Приједор. Ево Приједор је први град којем данас уручујемо опрему која подразумијева лаптопе и рачунаре на којима ће бити инсталиран софтвер Агролајф и заправо тај софтвер омогућава с једне стране локалној самоуправи да квалитетније, адекватније и у дигиталном формату управља пољопривредним земљиштем које даје закупцима и концесионарима на кориштење", рекла је Кокотова новинарима у Приједору.

Она је навела да софтвер прати квалитет земљишта, усјеве и њихов развој, влагу, температуру, временску прогнозу, заштитна средства, трошкове, приносе и сигнализира шта се дешава на пољопривредном земљишту, бивајући тако користан и локалној самоуправи и самим пољопривредницима.

"У пројекту учестувују локалне заједнице које су носиоци сертификата БФЦ. То је програм који Привредна комора проводи у Републици Српској од 2013. године. У питању је стандард квалитета локалних самоуправа које испуњавајућу услове стандарда и доказују да су повољно пословно окружење како за економију тако и за грађане који живе на тој територији. У програм су укључени Србија, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Хрватска и БиХ", додала је она.

Вршилац дужности начелника Одјељења за пољопривреду и рурални разој Данијел Егић рекао је да град Приједор под закупом има око 350 хектара и 79 хектара који су издани од стране Министартсва пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

"Сама ријеч дигитализација односно увођење неких иновативних технологија у пољопривреди носи један одређени отпор с обзиром да је наше становништво које живи на селу и које се бави пољопривредом старије доби и то нам је од почетка успоравало овај пројекат. Настојали смо да из свих тих домаћинстава извучемо млађе људе, који су информатички писмени, како би могли учествовати и спроводити овај пројекат", навео је Егић.

Он је додао да се данас за пет одабраних корисника који имају елементарно зање из информатике одржава обука за рад на овој платформи, а да ће се временом уводити и остали.

"То за сада није обавезно за закупце, али се размишља у том правцу и ја бих искрено волио да имамо те податке јер би нам много значили и у неком нашем тренутном стању да знамо, да тако кажем, инвентури и у неком наредном планирању подстицајних мјера или казнених у случају неког непоштовања", поручио је Егић.