Ковачевић је рекао да се ове људе не може и не смије заборавити, да је Градска управа смогла снаге да тим људима помогне, да је финансијски подржан рад Удружења симболичним износом, а да су за пет породица за почетак уручени пакети хигијене и прехране.
"То је једна посебно угрожена категорија људи. Знамо како се држава Хрватска односи према њима. То је један игнорантски став. Нису им признали право на пензије, чак ни право на имовину, ни основна људска права", рекао је Ковачевић новинарима у Горњим Гаревцима код Приједора.
Ђуро Диздар /66/ избјегао је из Огулина 1995. године. Најприје је живио у Козарцу, а од 2002. је у Горњим Гаревцима. Живио је с мајком, а послије њене смрти живи сам и има примања 35 КМ пензије мјесечно.
"Дошли смо на ведро поље. Направио сам зеру кућице и ту живим", говори Ђуро који се имовине у Хрватској одрекао у корист свог брата.
Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске Никола Пузигаћа рекао је да је тешко доћи до помоћи за ово удружење, много теже него ранијих година, а да се данас уз помоћ Градске управе Приједор обилази неколико чланова и дијели помоћ.
"Градској управи Приједор смо се обратили, обраћали смо се више пута, и они су нам изашли у сусрет", рекао је Пузигаћа.
Он је додао да ово удружење има добру сарадњу и са Републичким секретаријатом за расељена лица и миграције преко којег је неколико чланова удружења ове године добило пластенике, а раније је урађено и неколико кућа и подијељено неколико станова за ову категорију.
"Око 2.000 и нешто чланова имамо у Приједору, од тога 84 инвалида рада, 140 без кућа, без пензија 180, а у Републици Српској око 22.000, било је 35.000 али се умире, а за живота се не остваре бројна права", додао је Пузигаћа.