Предсједник Градске организације СУБНОР-а Вељко Родић је обраћајући се присутнима истакао да је пробој на Патрији један од најзначајнијих момената битке на Козари, која је вођена од јуна до почетка јула 1942. године.
"У ноћи између 3.и 4.јула партизани Козаре извршили су пробој обруча на цести Приједор-Дубица и план је био да збјег народа у којем је било око 80.000 људи, жена и дјеце изведу и да негдје између Драготиње и Сводне пређу у слободни Подгрмеч.Међутим, тај пробој је само дјелимично успио јер је у току исте ноћи непријатељ добио појачање у тенковима, топовима и пресјекао колону цивила и рањеника која је излазила", рекао је Родић.
Он је додао да је у пробоју погинуло око 600 цивила и 900 бораца , а захваљујући пробоју, спасено је око 10 хиљада жена, дјеце и стараца који су се налазили у збјеговима на опкољеној планини.
" На жалост, многи становници ових крајева нису успјели да изађу из обруча и тад је настала голгота народа Козаре и Поткозарја, који је у највећем броју завршио у Јасеновцу", нагласио је Родић.
Он је подсјетио да је то било доба великог страдања, али и великог херојства, због чега је потребно да и данас говоримо о тим догађајима.
"Некада је интерес народа за ово сјећање био већи , а и народа на селу је било више, па их је било доста овдје, играло се козарско коло, пјевале се пјесме о партизанима.Без обзира на то важно је да се сјећамо овога шта се десило овдје на Патрији ради будућих генерација", поручио је Родић.
Вршилац дужности начелника Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Ранко Колар рекао је новинарима да су његови преци били учесници тих догађаја у вријеме страдања народа и борбе против далеко јачег непријатеља на Козари.
"Један дио народа и бораца је изашао, али је, на жалост, већи дио остао у обручу. Моји дједови су ми причали да су голим рукама јуришали на непријатељске ровове. Морал је био огроман, а жртва скупо плаћена. Данас треба да се посебно захвалимо тим људима и народу Козаре, а истовремено да будемо опрезни, да нам се тако нешто никад не понови", рекао је Колар.
Народном збору присуствовали су и представници Завичајног друштва "Патрија-Јеловац".
"Циљ овог удружења је његовање и очување традиције, окупљање нашег народа, разасутог по цијелом свијету. Имамо око 200 чланова, од којих је највише Јеловчана из дијаспоре и мјештана. Била су велика страдања становништва овог краја у Другом свјетском рату. То се не смије заборавити", поручио је Раденко Петрић, предсједник овог друштва.
Данас су положени вијенци код споменика на Патрији и код спомен-костурнице у засеоку Мацуре, мјесту пробоја непријатељког обруча гдје је сахрањено 312 цивилних жртава.