Више делегација положило је вијенце код спомен-бисте народним херојима Ратку Марушићу и Жарку Згоњанину, а вијенац је положен и на споменик палим борцима овог батаљона.
Замјеник градоначелника Приједора Жарко Ковачевић изјавио је новинарима да је прича о Каранском батаљону још једна је прича о херојству српског народа Козаре.
"Чувајући истину од заборава, ми желимо да пошаљемо поруку да нам се више никад не би требала таква зла да понове, јер српски народ је много пропатио и у Другом свјетском и у Отаџбинском рату", рекао је Ковачевић.
Предсједник СУБНОР-а града Приједора Вељко Родић рекао је да је традиција дуга 50 или 60 година да се прве недјеље у септембру, раније борци НОБа-а, а сада потомци и поштоваоци, окупљају на овом мјесту и обиљежавају годишњицу формирања Првог батаљона Другог козарског партизанског одреда.
Он је истакао да је Карански батаљон забиљежио велике успјехе - ослобођење Костајнице већ првих дана по формирању, те да се са овог мјеста кренуло на оклопни воз, те на ослобађање Подградаца, Мраковице, Турјака, као и да су по формирању Прве крајишке ударне бригаде у Ламовитој њено језгро чинили борци с Карана.
"Истакли су се својом храброшћу у многим биткама. Између осталог, првих устаничких дана ослободили су Добрљин и Костајницу, а то су биле и прве слободне територије 1941. године", нагласио је Родић, подсјетивши да је Карански батаљон био у саставу Другог козарског партизанског одреда те да је дао 15 народних хероја, велики број генерала и носилаца Партизанске споменице.
На пут и свијетлу традицију Каранског батаљона подсјетили су се и чланови Планинарског друштва "Клековача" из Приједора који су организовали марш "Трагом партизана Каранског батаљона" и препјешачили руту од Патрије до Карана.