Код књижевникове бисте положени су вијенци, а Ћопићеве пјесме говорили су ученици Основне школе "Бранко Ћопић". Овом догађају је испред Градске управе Приједор присуствовала и вршилац дужности начелника Одјељења за образовање, здравство, социјалну заштиту и пронаталитетну и демографску политику Оливера Брдар Мирковић.
Овом приликом истакнуто је да је пројектом ревитализације његовог родног мјеста "Башта сљезове боје" враћен углед и достојанство које Ћопић заслужује.
Помоћник министра за културу Тања Ђаковић рекла је да не постоји књижевник који је толико волио свој завичај и писао о њему као Ћопић своје Хашане.
Ђаковићева је навела да је у пројекат "Башта сљезове боје" Влада Републике Српске уложила 375.000 КМ, од чега је 80.000 КМ донаторских средстава Министарства културе и информисања Србије за учионицу на отвореном.
"Осим тога, Министарство просвјете и културе Српске је обезбиједило средства за опремање спомен-куће у смислу формирања сталне поставке која свједочи о животу и раду нашег омиљеног писца", рекла је она.
Предсједник Фондације "Бранко Ћопић" Бањалука Мирјана Стојисављевић рекла је да је Ћопић "највећи књижевник западних Срба и најраспјеванији Крајишник".
"Спомен-школа и спомен-кућа свједоче да се Ћопић вратио у свој завичај. Кад је у питању књижевна историја, његово вријеме тек долази. Ћопићево дјело је свједок да ћемо опстати на овим просторима", поручила је она.
Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а 26. марта 1984. године извршио је самоубиство скоком са моста на Сави у Београду.
Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.
Његова антологијска збирка приповиједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј бронзана стражо".
Од 1968. године био је члан Српске академије наука и умјетности. Бранко Ћопић је 1978.године добио награду " Скендер Куленовић" за цјелокупни књижевни опус на првим Књижевним сусретима на Козари.