Извршни организатор колоније је био приједорски Музеј Козаре , чији је директор Драгана Мамић новинарима изјавила да је колонија протекла у веома радној и позитивној атмосфери и предивном амбијенту који је требао да буде додатна инспирација умјетницима.
"Селектор Данко Бркић учинио је ове године за колонију изванредан потез и позвао као учеснике еминентне и истакнуте сликаре у свијету умјетности што ће бити и додатни квалитет ове колоније", истакла је Мамићева.
Селектору , иначе редовном професору Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци Данку Бркићу ово није било прво учешће на колонији јер је до сада био учесник три ликовне колоније " Сретен Стојановић" и у Приједору је до сада имао три самосталне изложбе и био учесник у колективним изложбама.
Бркић је изјавио да је то што је предложен да буде селектор Ликовне колоније " Сретен Стојановић" носило одређену тежину и велику одговорност.
" Водио сам рачуна да то буду истакнути ликовни ствараоци како би , између осталог, оправдао и моје претходнике који су строго водили рачуна ко ће бити учесник у колонији. Ту су биле различите генерације , различитог сензибилитета , технике и различитог карактера и размишљања о слици, уз моју жељу да то не буде само слика него и графика и скулптура", рекао је Бркић.
Он је додао да су тако међу учесницима били Мира Маодуш, професор Здравко Милинковић и графичар Ристо Антуновић , потом Андреа Крнетић, Љубица Миљковић, Наташа Јурошевић.
" Будући да Академија умјетности у Бања Луци ове године обиљежава 25 година међу учесницима колоније су били и полазници прве и задње генерације Марин Милутиновић и Дајана Ћук, која је и добитник награде за сликарство Академије умјетности за прошлу годину ", рекао је Бркић.
Раме уз раме са осам учесника колоније стварао је и селектор.
" Имао сам јединствену прилику да на Козари радим портрет Диане Будисављевић чији лик и дјело није потребно посебно истицати осим онога што сви знамо да је током Другог свјетског рата у логору смрти Јасеновац њеним пожртвовањем , залагањем и ризиком спасено преко 12 000 дјеце углавном са Козаре. То је био разлог да урадим портрет и да на свој начин допринос захвалности једној таквој особи, нашој хероини", рекао је Бркић.
Међу најмлађим учесницима била је Дајана Ћук која је истакла да јој је била част да буде учесник Ликовне колоније " Сретен Стојановић".
" Важно ми је што сам била дио овог пројекта, да се дружим и размјењујем искуства са другим умјетницима који су много старији од мене, а радила сам ентеријер, техником акрил на платну ", рекла је Ћук.
Да буде учесник ове колоније са задовољством је прихатио и професор Здравко Милинковић који је у амбијенту Козаре био први пут прије тачно 15 година.
" Све је било савршено, а што се тиче саме тематике која је била слободна, мени се десило да сам преспавајући прву ноћ овдје чуо пијетлове који сам представио на слици, а што је само један од много садржаја које нуди Козара , као што је феноменалан амбијент што је само по себи за нас био својеврстан доживљај", рекао је Милинковић.
Он је додао да га је посебно дојмио избор селектора да се сретну умјетници различитих генерација.
" Тако смо могли и да се мало одмеримо ко шта чини и како ради и били се веома добро одабрани учесници што ми се чпосебно допало", рекао је Милинковић.
Колико је Козара стварно била инспиративна показаће изложба радова насталих на овој колонији, а која је заказана за 28. август у Музеју Козаре.Извршни организатор Ликовне колоније је Музеј Козаре, покровитељ град Приједор, а спонзор Хотел "Бијеле воде".