Начелница Одјељења за финансије града Приједора Биљана Малбашић изразила је жаљење што одборници амандмане нису доставили прије сједнице да би их ово одјељење могло студиозније размотрити.
"Какве ће посљедице имати усвајање ребаланса са оваквим амандманима, тек ћемо видјети. Неселективно и парцијално умањивање одређених ставки није у најмању руку популарно или није у реду", рекла је Малбашићева новинарима у Приједору и најавила да ће тек бити размотрено да ли су и колико угрожене одређене ставке и одређене обавезе.
Она је истакла да није исто амандмански дјеловати на буџет крајем године за наредну годину јер се тада креће од нуле, док се у ребалансу буџета у јулу текуће године задире у нешто што је сваки буџетски корисник већ испланирао за ту годину, а нелогично је ребалансом ићи у капиталне пројекте.
"Све ставке које премашују 100.000 КМ је велика цифра за ребаланс, поготово ако се ради о капиталним пројектима, за које смо иначе планирали једно кредитно задужење за септембар ове године. Надам се да ћемо наћи начина да изађемо из евентуалног проблема", додала је Малбашићева.
Она је нагласила да ће остати при свом захтјеву да све амандмане који су данас прихваћени неко радно тијело, било скупштинско било из службе градоначелника, посложи и достави овом одјељењу које ће потом промјене увести у документ и буџет објавити.
Шеф Клуба одборника СНСД-а Далибор Павловић рекао је да су сва четири амандмана овог клуба у збиру укупно 74.000 КМ, да то нису велика средства за буџет већи од 40 милиона марака и да то не може негативно утицати на буџет.
СНСД-ови амандмани су 8.000 КМ за стазу у вртићу у Омарској, додатних 26.000 КМ за пензионере, додатних 10.000 КМ за борачке категорије и 20.000 КМ за промоцију града у сврху привлачења инвеститора.
"Новац смо скидали се ставки које нису неки пројекти него су набавка опреме и томе слично, нешто што може чекати и не мора одмах да се реализује", додао је Павловић.
Предсједник Скупштине града Приједора Ајдин Мешић образложио је амандмане СДА и ДФ-а међу којима су најзначајнији 100.000 КМ за ватрогасни дом у Козарцу и 100.000 КМ за суфинансирање изградње и санације путева у сарадњи са Федералним министарсвом расељених особа и избјеглица, оцјењујући да то нису мегаломанске ставке.
Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић рекао је да је било много амандмана и да су усвојени сви, али да је дефинисано да даља проблематика функционисања буџета је у добром дијелу у надлежности Скупштине јер је структура буџета прилично измијењена овим амандманима.
"Тражићемо заједничка рјешења да што више тога урадимо. Највећи проблем је био тај да је пословником прописано да се три дана прије сједнице доставе амандмани, једино изузетно кад је, могу се доставити на самој Скупштини. Међутим, то изузетно се континуирано претвара у стандард да на самој сједници се добију амандмани, а тад је јако тешко мијењати структуру буџета", навео је Ђаковић.
Он је додао да је могуће да ће бити незадовољних што нешто неће бити извршено.
"То је све законитост. Ако хоћете да не будете у дефициту, морате извршити само оно што неће довести у дефицит", истакао је Ђаковић.

Усвојен извјештај о процијењеној штети од поплава
Одборници Скупштине града Приједора усвојили су извјештај о процијењеној штети узрокованој поплавама у мају и јуну ове године на подручју града Приједора према којем су укупне штете 4.150.000 КМ.
За извјештај је гласало 17 одборника, четири су била суздржана и нико против.
Градоначелник је рекао да ће се након што су комисије завршиле посао и након што је Скупштина града Приједора данас донијела програме о утрошку средстава од шумских и водних накнада, као и ребаланс буџета, донијети и одлука о расподјели пола милиона марака које је Влада Републике Српске одобрила за помоћ у санацији штета.
"Сачинићемо програм, али није довољно то што је Приједору Влада одобрила нити више имамо на шта рачунати из градског буџета. Не можемо урадити више или без Владе или без кредитног задужења", навео је Ђаковић и додао да није добио ниједну примједбу на рад комисија које су радиле процјену штета.
Шеф Одсјека за цивилну заштиту Душан Врањеш рекао је да су комисије за процјену штета поступиле по свим захтјевима и да је принцип био да се дође до сваког објекта и сваког домаћинства.
Од укупно процијењене штете, на објектима и средствима у својини грађана је 2.310.000 КМ, а на објектима и средствима правних лица 1.840.000 КМ.
Укупна штета на грађевинским објектима, намјештају и опреми у домаћинству износи 743.475 КМ, од чега је укупна штета на стамбеним и пратећим објектима 724.475 и на пословним и јавним објектима 19.444 КМ.
Штете у пољопривреди су 1.331.758,57 КМ, од чега штете на биљној производњи 1.297.052,57 КМ, а на сточарској 34.706 КМ.
Оштећене су 104 путне комуникације, девет мостова и 25 пропуста, те активирано 14 клизишта.
Укупна процијењена штета на путној инфраструктури је 1.333.738 КМ, од чега су штете на путевима 299.210 КМ, на мостовима 286.000 КМ, на пропустима 117.580 КМ, у клизиштима 305.500 КМ, а у регулацији ријечних корита 324.448 КМ.
Штете код привредних субјеката су 737.149 КМ, и то код привредних друштава 486.986 КМ, а код предузетника 250.162 КМ.
Трошкови правних субјеката настали спровођењем мјера заштите и спасавања становништва и мјера одбране од поплава су 194.902 КМ, од чега је из градског буџета подмирено 157.824 КМ, а из других правних субјеката 37.078 КМ.

Одборници Скупштине града Приједора именовали су данас дипломираног економисту Бранислава Вујасина за директора Центра за социјални рад Приједор на период од четири године.Нови директор добио је подршку 19 одборника, два су била суздржана, а један против. Тачка дневног реда прошла је без дискусије.Предсједник Комисије за избор и именовања Скупштине града Приједора Далибор Павловић образложио је ранг листу кандидата за попуну ове упражњене позиције и прослиједила је Скупштини на одлучивање.Прворангирани кандидат Бранислав Вујасин имао је пет, а другопласирана кандидаткиња 4,6 бодова.Вујасин је запослен је у Агенцији за економски развој града Приједора "ПРЕДА - ПД" Приједор од 2007. године.
Данашња сједница почела је минутом ћутања за све жртве из Приједора страдале у периоду од 1992. до 1995. године, а у поводу укопа 86 жртава најављеног за суботу, 20.јула.