На челу ове установе налазио се од 2005. године.Оно по чему ће га град памтити је то да је био покретач Фестивала цртежа и музике 2007. године и да је бројним ликовним и музичким умјетницима свих генерација био сјајан домаћин. Они умјетници који су једном били у Приједору на његов позив, увијек су се радо враћали и увијек су то његово срдачно гостопримство потврђивали.
Најзначајнији дио стваралаштва били су му портрет и портрет - карикатура.
Нацртао је између 20.000 и 30.000, што портрета што портрет - карикатура, који се налазе широм свијета.
Излагао је самостално и на групним изложбама, а најзначајнија је била Мајска изложба Београдског круга и Октобарски салон 1991.године.
Случај је хтио да се прошлогодишња изложбена сезона у Галерији " Сретен Стојановић" заврши управо његовом изложбом портрета . На отварању је Тихо рекао:
" Док сам био студент рекао сам себи- један изложба послије студентских дана, једна у средњим годинама и једна у овим, како год да се оне зову".
Додао је тада шеретски, онако како је он то знао да су то најбоље године и ето он одлази управо у једној од својих најбољих година,а изложба као пресјек његовог стваралаштва као да је наслутила крај.
Његова умјетничка љубав били су портрети , а како је говорио, то је бескрајно захтјеван мотив који прате одређене границе, јер портрети одлазе.
"С једне стране остаје један мали жал за њима, а опет са друге стране ако је отишао код некога кога сам цртао он је вјероватно био задовољан тим радом", рекао је Илијашевић додајући да је судбина портрета као и вина.
" Они као и вино морају да одстоје , да одлеже. Али ако ставите у буре кисело вино, оно ни за сто година неће бити добро вино. Тако је и са портретима", рекао је Илијашевић.
Међу радовима које смо тада видјели били су и његови аутопортрети.
Међу знаменитим личностима које је портретисао био је и пјесник Зоран Костић који је тада на отварању изложбе рекао да је портрет писмо сликара.
"То је писмо мајстора и данас на овим просторима у свијету српског сликарства Тихомир Илијашевић слови за једног од најбољих портретиста нашег времена", рекао је Костић.
Тихо нас је све изненадио својим одласком, али остају његова дјела да говоре о томе колико је врстан умјетник-портретиста био.
Нека му је вјечна слава.